Zlatibor – vazdušna banja Srbije

Poznati planinski-turistički centar – planina Zlatibor (nekada nazivan Rujan), prostire se u dužini od 30 i širini od 15 km, na 300 km2, u jugozapadnoj Srbiji, između reka đetine, Uvca, Rzava i Sušice.

Ovo letovalište, zimovalište i prirodno lečilište od Užica je udaljeno 27 km, od Beograda 230 km, a od crnogorskog primorja 280 km.

Prostrana zatalasana Zlatiborska visoravan je na prosečnoj visini od 1000 m i oivičena visovima obraslim raznovrsnom vegetacijom -naročito zlatnim borovima, smrekama i jelama – i vrhovima Tornik (1497 m), Murtenica (1480 m), Čigota (1422 m), Viogor (1281 m)…
a njene nepregledne mirisne i bujne livade i polja narcisa, ispresecali su mnogi potoci i rečice.

Prijatna mešovita mediteransko-kontinentalna klima omogućuje izuzetno čist vazduh bez vlažnosti, s karakterističnom koncentracijom lakih jona u vazduhu, odsustvo alergenata i zračenja radionuklida, blago podneblje – 2003 sunčana sata godišnje, s minimalnim temperaturnim kolebanjima – učinili su ga neobičnom vazdušnom banjom, jedinstvenom riznicom zdravlja i najposećenijom planinom u Srbiji.

Zlatibor je od davnina poznato klimatsko mesto, letovalište i zimski turistički centar. Hroničari su zabeležili da je još 1750. izgrad-njom prvog „letaikovca” (koliba) na Vodicama započeo razvoj Zlatibora.

Međutim, kao zvanični početak turističkog razvoja ovog srpskog planinskog dragulja, uzima se 19. avgust 1893, kad je Zlatibor posetio kralj Aleksandar Obrenović, gde mu je, kod izvora Kaluševac, priređen svečani ručak.
Tada je kralj Aleksandar podržao želju domaćina da se taj kraj razvije u poznato letovalište i na mestu gde mu je priređen ručak podigao česmu.

Otada je nekadašnji Kaluševac dobio naziv Kraljeve vode. (Od kraja Drugog svetskog rata do pred kraj XX veka, Kraljeve vode su nazivane – Partizanske vode.)

Ipak, razvoj Zlatibora o značava početak izgradnje modernog hotela (današnja vila Srbija), vile Čigota i pekare 1908; objekti primaju prve goste 1912. Izgradnjom makadamskog puta Kraljeve vode-Užice, 1927, uspostavlja se na ovoj relaciji autobuski saobraćaj.
Prostor između Kraljevih voda i Palisada pošumljen je oko 1930. U tom periodu donet je i propis o uređenju Kraljevih voda kao vazdušne banje, što je doprinelo dobijanju struje, vode, izgradnji kanalizacije i podizanju objekata u selu Ribnici.

Zlatibor se između 1930. i 1940. afirmiše i kao sportski centar – 1934. ovde je boravilo tri stotine smučara. Već tada po Zlatiboru je rasuto stotinu privatnih vila i hotela. Razvoj planine kao turističkog centra nastavljen je i posle Drugog svetskog rata izgradnjom veštačkog jezera, asfaltiranjem puta do Užica… Poseban značaj tome dala je izgradnja hotela „Palisad”; temelji su postavljeni 1961, a prve goste primio je 1970.

Tako je Zlatibor – istinska oaza mira, sklada i lepote – zahvaljujući prirodi i njenim poštovaocima izrastao u čuveni centar planinskog, rekreativnog, lovnog, ribolovnog i, poslednjih decenija- zdrav-stvenog turizma.

Jer, posle opsežnih proučavanja klimatskih i povoljnih biomedicinskih faktora na Kraljevim vodama je, osamdesetih godina, podignut Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju oboljenja tiroidne žlezde (gušavost) „Zlatibor”.

Zlatiborsko područje pogoduje i malokrvnima, iscrpljenim, nervno prenapregnutim, astmatičarima i onima sa blažim srčanim oboljenjima.

U okviru ovog Specijalnog zavoda – raspolaže timom specijalista lekara i terapeuga, kao i najsavremenijom opremom za dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju – već više godina pacijentima i svim drugim gostima na raspolaganju je i veoma popularni program Čigota – namenjen onima koji žele da pod kontrolom stručnjaka izgube višak kilograma i steknu kondiciju. Program je zasnovan na pravilnoj ishrani i programu fizičke aktivnosti.

Povoljne snežne prilike – prosečno 96 snežnih dana u godini a visina snežnog pokrivača od 60 cm – kao i blage padine Zlatibora, predstavljaju idealne uslove za zimske sportove. Na najvišem vrhu Tornik izgrađen je skijaški centar sa stazama za super veleslalom, veleslalom, slalom i trčanje na skijama… a u sezoni radi i škola skijanja. Zlatibor -za mnoge to su Kraljeve vode i Palisad, ali to je samo njegov deo – uži centar. Po čitavoj zatalasanoj visoravni rasuta su i mnoga druga mesta za odmor i izlete: Ribnica (10 km), Vodice (17 km), Semegnjevo (16 km)…

Na Zlatiboru i u okolini nalazi se veliki broj kulturno-istorijskih spomenika i drugih znamenitosti pogodnih za poludnevne i jednodnevne izlete. Užice je na tridesetak kilometara (muzeji, crkve, srednjovekovni grad…); Čajetina u podnožju Zlatibora, razvilo se oko nekadašnjeg konaka serdara Jovana Mićića; spomen-kompleks Kadinjača (14 km od Užica)…

Po Zlatiboru i neposrednoj okolini rasuto je 26 znamenja srpske duhovnosti: manastiri – Uvac (XII vek), Banja (XII vek), kod Priboja, i Mileševa (XIII vek), kod Prijepolja, crkve brvnare iz XVIII veka-u selima Donja Jablanica, Dobroselce, Kućani..

Pažnju posetilaca privlače i Zlatiborska jezera, izvor Bele vode (važi kao lekovit), pećine – Stopića, u selu Rožanstvo, i Potpećka (kod istoimenog užičkog sela), i selo Sirogojno, poznato po svojim pletiljama i Etno-parku, planina Tara, Zlatar, Perućac s veštačkim jezerom… i bezbroj drugih izletišta.

Zlatibor – istovremeno rustičan i moderan turistički centar -raspolaže sa blizu 6.000 ležaja u hotelima – Palisad, Jugopetrol, Lovac, Narcis, Zelenkada, Zlatibor, Dunav, Srbija, Klub-Satelit, Zavod Čigota, Kraljevi konaci, Evropa… i oko 40 odmarališta preduzeća i dečjih, i u više od 1000 vila i privatnih kuća i auto-kampu.

Većina ovih objekata smešteno je u turističkom naselju u borovoj šumi na Kraljevim vodama.